Bar­ski bend „Grimm” po­sli­je osmo­go­di­šnje pa­u­ze pri­pre­ma ovih da­na no­vi al­bum pod na­zi­vom „Iza ti­ši­ne”. Al­bum je sni­man pro­šle go­di­ne u stu­di­ju „Mid­night” u La­za­rev­cu, gdje je u sep­tem­bru i ok­to­bru sni­mlje­no osam pje­sa­ma. Pro­du­cent je bio Bo­ris Šur­lan.
Ka­ko na­vo­di osni­vač ben­da, pje­vač i gi­ta­ri­sta Ne­boj­ša Đu­ka­no­vić ovih da­na se do­vr­ša­va­ju i tri aku­stič­ne pje­sme u stu­di­ju „Krug” u Pod­go­ri­ci, a pro­du­cent je Dra­gan Mi­lja­no­vić ko­ji je i gi­ta­ri­sta ben­da „Grimm”.
– Na al­bu­mu će se na­ći i dvi­je bo­nus pje­sme, ko­je su pret­hod­no već ob­ja­vlje­ne, ta­ko da će al­bum ima­ti 13 pje­sa­ma. Bend in­ten­ziv­no ra­di na uvje­žba­va­nju ma­te­ri­ja­la ko­jim će se „Grimm” pred­sta­vi­ti pu­bli­ci ši­rom Cr­ne Go­re i re­gi­o­na. Pr­vi singl je pje­sma „Igla u oku tvo­je du­še”, ko­ja je ina­če i so­und­track za art film „Že­na Lu­dog Jo­va­na”, u ko­me i ja igram jed­nu od ulo­ga – ka­že Đu­ka­no­vić.
Nje­go­va ve­li­ka i dav­na­šnja že­lja da se uku­pan zvuk ben­da obo­ga­ti i mu­škim i žen­skim vo­ka­li­ma je na no­vom al­bu­mu do­bi­la pu­nu afir­ma­ci­ju, u vi­du Iva­ne Jan­ko­vić, pje­va­či­ce ben­da još od 2007. go­di­ne. Na no­vom al­bu­mu Iva­na ima i pr­ve vo­de­će vo­kal­ne žen­ske pje­sme, dok je u osta­lim pra­vi „za­čin” mu­škim vo­ka­li­ma u ob­li­ku baj­ko­vi­tih pra­te­ćih vo­ka­la.
– Sve u sve­mu, naš no­vi al­bum je mo­de­ran i zvu­kom i te­ma­ma, ali ni­ka­ko tren­dov­ski i ko­mer­ci­ja­lo usmje­re­nih, već ar­ti­stič­ki uklo­plje­nih u jed­nu du­bo­ku pri­ču pu­nu raz­li­či­tih bo­ja. Al­bum je do­ne­kle her­me­tič­ni­ji od pret­hod­nog, lič­ni­ji, ali i mu­zič­ki iz­da­šni­ji, što će bi­ti pra­va po­sla­sti­ca za mu­zič­ke sla­do­ku­sce. Do­sa­da­šnje kri­ti­ke od stra­ne po­je­di­nih emi­nent­nih struč­nja­ka idu čak do­tle da je pro­gla­šen za ne­što naj­bo­lje što je na­sta­lo u Cr­noj Go­ri. Za­ni­mlji­vo je i to da će po pr­vi put na al­bu­mu bi­ti i pje­sa­ma na en­gle­skom je­zi­ku, a za jed­nu će bi­ti sni­mljen i spot. Me­đu­tim, o to­me kad bu­de vri­je­me – ka­že on.
Po­sto­ja­nje mu­zič­kog opu­sa ko­je „Grimm” ba­šti­ni, po­red umjet­nič­kog im­pe­ra­ti­va, je­ste i ne­ka vr­sta is­pi­ta iz­dr­žlji­vo­sti, ili mje­r­na je­di­ni­ca tvr­do­gla­vo­sti, ka­že Ne­boj­ša.
– Bal­kan je pod­ruč­je već usvo­je­nog i raz­ra­đe­nog si­ste­ma mu­zič­kog ob­li­ko­va­nja jav­nog mje­nja, gdje se tač­no zna­ju ci­lja­ne gru­pe po­tro­ša­ča, a u ta­kvom okru­že­nju sva­ki auten­tič­ni i slo­bod­ni umjet­nič­ki iz­raz vr­lo te­ško iz­la­zi na vi­dje­lo, ta­ko da je „Grimm” pri­ča pri­lič­no upor­no ho­da­nje po tr­nju. Raz­log to­me je i op­šta ne­za­in­te­re­so­va­nost za ne­što što is­ka­če iz kli­šea, ali i vr­lo ra­ši­re­na mu­zič­ka (a i sva­ka dru­ga) neo­bra­zo­va­nost. Me­đu­tim, i po­red sve­ga na­ve­de­nog, „Grim­mu” je pri­pa­la čast da is­tra­ja­va u bor­bi za afir­ma­ci­ju este­ti­ke u mu­zi­ci i li­ri­ci, u već po­o­dav­no za­bo­ra­vlje­noj upo­tre­bi mu­zič­kih for­mi i spe­ci­fič­nih tek­sto­va, što je kra­si­lo ben­do­ve ši­rom Ju­go­sla­vi­je se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Da bu­dem pot­pu­no pre­ci­zan, ni­je „Grimm” je­di­ni u toj bor­bi i po­ku­ša­ju da za­bo­de li­je­pe ri­je­či u tvr­de uši, ali je­ste naj­o­ri­gi­nal­ni­ji, jer je iza­brao vi­še ra­zno­rod­nih rok sti­lo­va i upleo ih u ade­kva­tan i uni­ka­tan zvuk – ka­že Ne­boj­ša.
U al­bum „Iza ti­ši­ne” ulo­že­na je ogrom­na ener­gi­ja i ve­li­ka lju­bav, ali je zbog to­ga i al­bum ja­ko iskren, i na ne­ki na­čin lje­ko­vit za du­šu. Obra­ća se unu­tra­šnjem bi­ću, pod­sti­če na raz­mi­šlja­nje, na bu­đe­nje, pri­zi­va sa­vjest i lje­po­tu, ali ne na na­čin raz­dra­ga­no­sti i ve­se­lja ko­je ne­ma re­al­nu pod­lo­gu, već iz no­ta ko­je će pri­je iza­zva­ti su­ze i du­bo­ko pre­i­spi­ti­va­nje ne­go osmi­je­he.
– Ži­vi­mo u vr­lo spe­ci­fič­nom vre­me­nu raz­me­đa iz­me­đu ne­ka­da­šnjeg shva­ta­nja i sti­la ži­vo­ta, gdje su čvr­ste osno­ve ima­le naj­ve­ću vri­jed­nost, te sa dru­ge stra­ne mo­der­nog ži­vo­ta, ko­ji je okre­nut za­do­vo­lje­nju pri­mar­nih in­sti­ka­ta, po­vr­šnih po­tre­ba, mo­men­tal­nog kon­zu­mi­ra­nja, ve­li­ke ži­vot­ne tr­ke ko­ja ni na šta du­blje ne mo­že, i ne že­li da obra­ti pa­žnju, i zbog to­ga sve pre­le­ti, a ni­gdje se ne za­dr­ži do­volj­no du­go, da shva­ti, da sa­zna, da za­vo­li, da do­ži­vi... Na­rav­no, ve­ći­na nas ima osje­ćaj da je ova­kav na­čin ži­vo­ta pri­lič­no pro­gra­mi­ran i vr­lo svje­sno pro­jek­to­van, ali i po­red to­ga kao da ne­ma­mo ni sna­ge ni vo­lje da to pro­mi­je­ni­mo. Ili, ako ni­šta dru­go, da uspo­ri­mo i po­gle­da­mo ku­da nas to vo­di. Za­to znam da je „Grimm” pri­ča vr­lo bli­ska si­zi­fo­vom po­slu... Ali sva­ka­ko ne ma­nje vri­jed­na zbog to­ga. „Grimm” ima svoj raz­log za po­sto­ja­nje, a si­gu­ran sam, ka­da bi imao ba­zu po­što­va­la­ca pri­bli­žnu da­na­šnjim po­pu­lar­nim ben­do­vi­ma, zna­či­lo bi da je po­pu­la­ci­ja znat­no zdra­vi­ja, a dru­štvo znat­no har­mo­nič­ni­je. To bi zna­či­lo da su lju­di us­po­ri­li i da­li šan­su ne­čem za­i­sta vri­jed­nom da pu­sti ko­ri­je­nje u nji­ho­vim stvar­no­sti­ma. Za­to „Grimm” ima svo­ju bes­kraj­nu mi­si­ju. Svo­ju lje­po­tu ko­ja tra­ži put da se pre­po­zna u što vi­še du­ša. Si­gu­ran sam da će ko god da šan­su no­vom al­bu­mu „Grim­ma” na kra­ju ot­kri­ti mno­go raz­lo­ga za za­do­volj­stvo, a mo­žda i po­če­tak pro­mje­ne u du­hov­nom smi­slu. Mi smo tu da to pre­da­mo, a ko pri­hva­ti, zna­će o če­mu pri­čam – ka­že Đu­ka­no­vić.D.S.